Sekret u plućima i bronhijama: kako olakšati iskašljavanje

Povećano stvaranje sekreta često prati prehlade, virusne infekcije i bronhitis, ali može da se pojavi i kod alergija, izloženosti dimu, zagađenom vazduhu ili kod hroničnih bolesti disajnih puteva. Cilj nije potpuno zaustavljanje kašlja, jer je upravo kašalj jedan od načina na koji organizam čisti bronhije. Važnije je pomoći da sekret postane ređi i da se lakše izbaci.

Zašto se sekret nakuplja u bronhijama?

Sluznica disajnih puteva neprestano proizvodi malu količinu sluzi koja zadržava nečistoće. Tokom infekcije ili iritacije proizvodnja sekreta može da se poveća, a njegova struktura postane gušća. Zbog toga ga je teže izbaciti.

U svakodnevnoj brizi o disajnim putevima često se pominju prirodni proizvodi, među kojima je i ulje crnog kumina, koje se tradicionalno koristi kao dodatak ishrani. Ipak, ono ne treba posmatrati kao zamenu za terapiju bronhitisa ili drugih bolesti pluća, naročito ako postoje otežano disanje, visoka temperatura ili dugotrajan kašalj.

Najčešći uzroci pojačanog sekreta su:

• virusne infekcije disajnih puteva,

• akutni ili hronični bronhitis,

• prehlada i grip,

• alergijske reakcije,

• duvanski dim,

• suv ili zagađen vazduh,

• nedovoljan unos tečnosti,

• pojedine hronične bolesti pluća.

Boja sekreta sama po sebi nije dovoljna da se utvrdi da li je infekcija virusna ili bakterijska, pa antibiotike ne treba uzimati bez preporuke lekara.

Dovoljan unos tečnosti pomaže da sekret bude ređi

Jedna od najjednostavnijih stvari koje mogu pomoći kod gustog sekreta jeste dovoljan unos tečnosti. Kada je organizam dehidriran, sluz može postati gušća i lepljivija, pa se teže izbacuje.

Najbolji izbori uglavnom su:

• voda,

• blagi topli čajevi,

• supe i čorbe,

• drugi napici koji ne nadražuju grlo.

Topao napitak nekim ljudima prija jer može privremeno da umiri nadraženo grlo i olakša osećaj zagušenosti.

Sa veoma slatkim napicima i velikom količinom alkohola ne treba pokušavati „lečenje“ kašlja, jer ne rešavaju uzrok tegoba.

Vlažan vazduh može smanjiti iritaciju disajnih puteva

Suv vazduh dodatno isušuje sluzokožu nosa, grla i bronhija. Tokom grejne sezone zato mnogi primećuju jači jutarnji ili noćni kašalj.

Provetravanje prostorije i održavanje prijatne vlažnosti vazduha mogu pomoći da disajni putevi budu manje nadraženi.

Važno je, međutim, da ovlaživači budu redovno očišćeni. U uređaju koji se ne održava pravilno mogu se razmnožavati plesni i mikroorganizmi, što može dodatno pogoršati probleme sa disanjem.

Kako pravilno iskašljavati sekret?

Kada postoji produktivan kašalj, stalno potiskivanje refleksa kašlja nije uvek najbolja strategija. Organizmu je potreban način da izbaci sekret koji se nalazi u bronhijama.

Može pomoći nekoliko jednostavnih koraka:

1. Sedite uspravno i opustite ramena.

2. Udahnite polako kroz nos.

3. Zadržite vazduh kratko, bez naprezanja.

4. Izdahnite sporije kroz usta.

5. Nakon nekoliko mirnih udaha pokušajte kontrolisano da se nakašljete.

Cilj nije snažno i neprekidno kašljanje, jer ono može dodatno da iziritira grlo i iscrpi osobu.

Kod ljudi sa hroničnim plućnim bolestima postoje posebne tehnike čišćenja disajnih puteva koje pokazuje fizioterapeut ili lekar.

Kretanje može pomoći disanju

Kada nema temperature, izražene slabosti ili otežanog disanja, lagano kretanje može biti prijatnije od višesatnog ležanja. Promena položaja tela i blaga aktivnost kod nekih osoba olakšavaju pokretanje sekreta.

To može biti:

• lagana šetnja po stanu,

• kratka šetnja napolju ako vreme odgovara,

• nežne vežbe pokretljivosti,

• uspravan položaj umesto stalnog ležanja.

Naravno, kod jače infekcije organizmu je potreban odmor, pa fizičku aktivnost treba prilagoditi tome kako se osoba oseća.

Inhalacije i lekovi za iskašljavanje

Kod problema sa sekretom ljudi često koriste inhalacije. Fiziološki rastvor može pomoći u vlaženju disajnih puteva, ali primena drugih lekova putem inhalatora ili nebulizatora treba da bude prema preporuci lekara.

Postoje i lekovi koji razređuju sekret ili olakšavaju iskašljavanje. Njihova primena zavisi od uzrasta, zdravstvenog stanja, drugih lekova koje osoba koristi i samog uzroka kašlja.

Poseban oprez potreban je kod dece, trudnica, osoba sa astmom i ljudi sa hroničnim bolestima.

Ne treba samostalno kombinovati više sirupa protiv kašlja, jer pojedini preparati podstiču iskašljavanje, dok drugi potiskuju refleks kašlja.

Šta dodatno nadražuje bronhije?

Dok traje produktivan kašalj, korisno je izbegavati sve što dodatno iritira disajne puteve.

To se posebno odnosi na:

• cigarete i duvanski dim,

• intenzivne mirise i aerosole,

• veoma hladan vazduh,

• prašinu,

• zagađene prostorije,

• nagle promene temperature.

Pušenje je jedan od najvećih faktora koji remete prirodni sistem čišćenja bronhija. Kod dugogodišnjih pušača zbog toga može da se razvije hronični kašalj sa sekretom.

Disanje i trening nakon oporavka

Kada akutna faza bolesti prođe, postepeni povratak aktivnosti može pomoći da se vrate kondicija i normalan ritam disanja. Lagani trening treba uvoditi tek kada nema temperature, izražene slabosti, gušenja ili bola u grudima.

Početak može da uključuje:

• laganu šetnju,

• vežbe disanja,

• postepeno produžavanje aktivnosti,

• češće pauze,

• izbegavanje intenzivnog napora prvih dana.

Ako se tokom aktivnosti pojave nedostatak vazduha, vrtoglavica, bol u grudima ili naglo pogoršanje kašlja, aktivnost treba prekinuti i potražiti medicinski savet.

Kada sekret i kašalj zahtevaju pregled lekara?

Većina blažih respiratornih infekcija prolazi uz odmor i simptomatske mere, ali postoje situacije kada kašalj ne treba ignorisati.

Lekaru se treba javiti ako postoji:

• otežano ili ubrzano disanje,

• gušenje ili osećaj da nema dovoljno vazduha,

• jak ili nov bol u grudima,

• krv u ispljuvku,

• visoka ili dugotrajna temperatura,

• izrazita slabost ili konfuzija,

• plavičasta boja usana,

• kašalj koji traje nedeljama ili se stalno vraća.

Posebnu pažnju treba obratiti na malu decu, starije osobe i ljude koji već imaju astmu, hronični bronhitis, HOBP ili druge bolesti pluća.

Sekret u bronhijama nije uvek razlog za zabrinutost, ali predstavlja znak da disajni putevi pokušavaju da se očiste. Dovoljan unos tečnosti, prijatan vazduh u prostoriji, kontrolisano iskašljavanje, odmor i postepeno vraćanje aktivnosti mogu pomoći tokom oporavka.

Najvažnije je pratiti prateće simptome. Ako je disanje otežano, kašalj se pogoršava ili tegobe dugo traju, pregled lekara je najbolji način da se utvrdi pravi uzrok i odredi odgovarajuća terapija.