Pet znakova fibromijalgije

Tih specifičnih bolnih tačaka može biti i preko deset. I dok jačina bola može da varira, mnogi pacijenti fibromijalgiju doživljavaju kao uporan i konstantni bol u vidu ubadanja u mišić. Postoji nekoliko sigurnih znakova ovog oboljenja.

Fibromijalgija stvara veliki umor

Kako se bol u mišićima konstantno javlja i uporno je tu, tako se telo bori protiv toga, što stvara hronični umor. On može biti toliko iscrpljujuć, da nekim danima pacijenti ne mogu da ustanu iz kreveta. Uobičajene aktivnosti u toku dana budu veoma zahtevne i gotovo nemoguće uraditi. Ipak, postoje načini kako se može podići energija. To uvek uključuje laganu fizičku aktivnost, kao što su joga i istezanje, koje zajedno sa meditacijom vraćaju elan i energiju. Dobro je tada uzimati i vitamine, naročito D i B vitamin, kao i Omega 3 masne kiseline, ali i magnezijum koji je ključan za oporavak mišića.

Da li se ljudi koji pate od fibrimojalgije mogu baviti sportom?

Da, ljudi koji pate od fibromialgije mogu se baviti sportom, ali je važno da to čine uz određene smernice i pažnju. Fibromijalgija je hronični poremećaj koji karakterišu difuzni bolovi u mišićima, umor i osetljivost na pritisak. Ovi simptomi mogu ometati fizičku aktivnost, ali vežbanje može imati brojne koristi za ljude sa fibromijalgijom.

Prilikom odabira sporta, važno je izabrati aktivnosti koje su niskog intenziteta i ne opterećuju preterano mišiće i zglobove. Aerobne vežbe poput šetnje, plivanja ili vožnje bicikla mogu biti korisne jer poboljšavaju cirkulaciju, održavaju kondiciju i smanjuju bolove. Takođe, vežbe istezanja i jačanja mišića mogu pomoći u poboljšanju fleksibilnosti i smanjenju bolova.

Važno je slušati svoje telo i prilagoditi aktivnosti prema sopstvenim mogućnostima. Treba početi lagano i postepeno povećavati intenzitet vežbanja. Takođe je preporučljivo da se konsultujete sa lekarom ili fizioterapeutom pre nego što započnete bavljenje sportom kako biste dobili prilagođene smernice i preporuke za vežbanje.

Uz pravilan pristup i pažnju, vežbanje može imati pozitivan uticaj na simptome fibromijalgije, uključujući smanjenje bola, poboljšanje sna i raspoloženja. Međutim, uvek je važno pratiti svoje telo i prekinuti ili prilagoditi aktivnosti ako se javlja preteran umor ili pogoršanje simptoma.

Nesanica i udruženi bol

Uporan bol remeti normalan san. Spavanje je tada isprekidano i postaje pravo malo mučenje. Spavanje i fibromialgija imaju dvosmerni odnos. Baš kao što bolni simptomi mogu sprečiti pacijente da se dovoljno odmore, nedostatak sna može pogoršati osećanja bola i osetljivosti izazvane fibromijalgijom. Gubitak sna, takođe, može smanjiti prag bola. Ono što može da pomogne je uspostavljanje rutine, odnosno odlazak u krevet i buđenje u isto ili slično vreme. Osim toga, adekvatni suplementi i čajevi mogu poboljšati higijenu sna.

Grčevi u nogama

Fibromijalgija prouzrokuje grčenje mišića, što može biti veoma bolno. Uz to, dešava se i osećaj ukočenosti, naročito kada se duže vreme provede u jednom položaju. To se dešava, na primer, prilikom buđenja i predugog sedenja na poslu. Rešenje je ustati na svakih pola sata i prošetati ili istegnuti se.

Fibromijalgija je često praćena glavoboljom

Česte migrene su usko povezane sa ovim oboljenjem. Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma. Takođe, izgleda da pacijenti sa migrenom učestalije oboljevaju od fibromijalgije i obrnuto. Ta korelacija znači da ako postoji jedan poremećaj, veća je verovatnoća da će doći do drugog. Više od polovine ljudi koji imaju fibromijalgiju imaju i migrene. Još uvek nije jasno u potpunosto zašto je to tako. Glavobolje se javljaju kao oštar, pulsirajući bol i često samo sa jedne strane glave. Obično se kod jakih migrena, bol rasprostire na vrat i ramena. Ako to stanje potraje malo duže, može se osetiti blaga nesvestica, gubitak ravnoteže, kao i preosetljivost na svetlost i određene mirise.

Problemi u koncentraciji

Zamagljenost uma i pamćenja pogađa mnoga oboljenja, ali kod fibromijalgije velika većina oseća ovaj simptom. To se ispoljava kao problem u koncentaciji, poteškoće u pamćenju, zaboravnost, kao i otežano praćenje konverzacije. Mnogi lekari veruju da se ovo dešava, jer su pacijenti u dugotrajnim bolovima, pa im je pažnja fokusirana na bol. Postoji nekoliko stvari koje mogu da pomognu u razbistravanju, a jedna od njih su redovno vežbanje i kvalitetan san. Jedno je povezano sa drugim, pa što više fiziče aktivnosti u toku dana obezbeđuje bolji odmor u toku noći.