Život s diskus hernijom može biti izazovan, ali to ne znači da morate potpuno napustiti sport. Naprotiv, pravilan odabir vrste aktivnosti i intenziteta treninga može vam pomoći da održite zdravlje kičme i uživate u sportskim aktivnostima. Sport i diskus hernija mogu ići ruku pod ruku uz pravilan pristup i pažljivo odabranu aktivnost.
Pre nego što se upustimo u detalje o sportu i diskus herniji, važno je razumeti šta je zapravo diskus hernija. Diskus hernija je stanje u kojem se deo unutrašnjeg dela intervertebralnog diska, koji se nalazi između kičmenih pršljenova, ispupči ili izlazi izvan svoje normalne pozicije. Ova ispupčenost može izazvati pritisak na nervne završetke, što rezultira raznim simptomima, uključujući bolove u leđima, trnjenje, slabost mišića i ograničenu pokretljivost.
Sport može imati veliki uticaj na diskus herniju, ali nije svaki sport isto pogodan za sve ljude koji pate od ove povrede. Diskus hernija može se pogoršati ili izazvati dodatne povrede kroz određene sportske aktivnosti. Međutim, to ne znači da osobe sa diskus hernijom ne mogu da se bave sportom. Naprotiv, pravilno odabrana vrsta aktivnosti i prilagođen intenzitet treninga mogu biti veoma korisni i pomoći u smanjenju simptoma i poboljšanju opšteg zdravlja kičme.
Kada je u pitanju odabir vrste aktivnosti, postoje određeni faktori na koje treba obratiti pažnju. Kao što postoje različite vrste diskus hernija, lečenje isto tako može zahtevati različite strategije treninga. Na primer, osoba sa diskus hernijom u donjem delu leđa može imati drugačije preporučene vrste aktivnosti u odnosu na osobu sa diskus hernijom u vratnom delu leđa. Stoga, konsultacija sa lekarom ili fizioterapeutom može biti od velike pomoći prilikom odabira.
Lokacija hernije takođe igra važnu ulogu u izboru vrste aktivnosti. Na primer, ljudi sa hernijom donjeg dela leđa mogu imati koristi od aktivnosti koje manje opterećuju kičmu, dok osobe sa hernijom vratne kičme treba da budu opreznije sa aktivnostima koje uključuju stres na glavi i vratu.
Prilikom izbora aktivnosti treba uzeti u obzir i opšte zdravstveno stanje. Ako imate drugih zdravstvenih problema, poput artritisa ili problema sa kardiovaskularnim sistemom, važno je da izaberete aktivnosti koje su bezbedne i neće nepotrebno opterećivati organizam.
Sada kada smo razmotrili ključne faktore za odabir vrste aktivnosti, vreme je da istražimo nekoliko preporučenih vrsta aktivnosti koje mogu biti korisne za osobe sa diskus hernijom. Ove aktivnosti su obično smanjuju opterećenje na kičmu i pomažu u jačanju mišića leđa i stomaka, što može dodatno podržati kičmu.
Neke aktivnosti, poput hodanja, plivanja, vožnje bicikla i veslanja, mogu biti veoma korisne za osobe sa diskus hernijom. Ove aktivnosti minimiziraju udar na kičmu i pružaju odličan kardiovaskularni trening. Vodene aktivnosti, poput plivanja, takođe mogu biti veoma korisne zbog svoje niske otpornosti. Voda pruža dodatni otpor koji pomaže jačanju mišića, ali istovremeno smanjuje naprezanje na kičmu.
Pilates i joga su još dve preporučene vrste aktivnosti za osobe sa diskus hernijom. Ove aktivnosti se fokusiraju na jačanje mišića i poboljšanje fleksibilnosti, pri čemu se minimalno opterećuje kičma. Kombinacija aerobnih vežbi, poput hodanja ili vožnje bicikla, i vežbi snage može biti odličan pristup za osobe sa diskus hernijom. Ove vežbe jačaju mišiće oko kičme, poboljšavaju fleksibilnost i podstiču opšte zdravlje kičme.
Hodanje je jedna od najjednostavnijih, ali i najkorisnijih aktivnosti za osobe sa diskus hernijom. Ova aktivnost ne samo da smanjuje pritisak na kičmu, već takođe poboljšava fleksibilnost, jača mišiće i održava opću kondiciju.
Kada je u pitanju diskus hernija, postoje neke aktivnosti koje se smatraju nepovoljnim ili čak štetnim. Pliometrijske vežbe, kao što su skokovi ili brzi visokointenzivni treninzi, mogu stvoriti visok pritisak na kičmu i povećati rizik od povrede ili pogoršanja diskus hernije. Ove vežbe bi trebalo izbegavati ukoliko patite od ove povrede.
Kontaktni sportovi, poput fudbala, košarke ili ragbija, uključuju brze i nekontrolisane pokrete koji mogu dovesti do povrede kičme. Izbegavanje ovakvih sportova može biti pametan izbor ukoliko imate diskus herniju.
Visoki uticajni sportovi, kao što su trčanje na tvrdoj podlozi, tenis ili odbojka, mogu stvoriti nepoželjan pritisak na kičmu. Umesto toga, preporučuju se aktivnosti sa manjim uticajem, kao što je vožnja bicikla ili plivanje.
Brzi pokreti sa opterećenjem, kao što su preskakanje sa opterećenjem ili iznenadna dizanja tegova, mogu imati negativan uticaj na diskus herniju. Umesto toga, fokusirajte se na sporije i kontrolisane pokrete koje ne opterećuju kičmu.
Ako ste početnik u vežbanju ili se tek oporavljate od diskus hernije, važno je da postepeno povećavate intenzitet i vreme vežbanja. Počnite sa lakšim aktivnostima i postepeno ih povećavajte kako se osećate jače i snažnije.
Ako već imate iskustva u vežbanju i imate dobru kondiciju, možete pokušati sa malo intenzivnijim treningom. Međutim, i dalje je važno slušati svoje telo i ne preterivati. Uvek se posavetujte sa stručnjacima kako biste bili sigurni da je odabrani trening bezbedan i pogodan za vašu situaciju.
Ako ste u procesu rehabilitacije od diskus hernije, važno je pratiti uputstva i smernice vašeg lekara ili fizioterapeuta. Obično postoje različite faze rehabilitacije s različitim postupcima i vežbama, a intenzitet treninga će se menjati u zavisnosti od faze u kojoj se nalazite.
Kao i uvek, pre započinjanja bilo kakvog novog programa vežbanja ili promene u intenzitetu treninga, uvek je preporučljivo konsultovati se sa lekarom ili fizioterapeutom. Oni će biti u mogućnosti da vam pruže stručne savete i smernice koje su najbolje prilagođene vašoj specifičnoj situaciji.
Kada se bavite sportom a imate diskus herniju, veoma je važno redovno pratiti svoje simptome i pažljivo osluškivati svoje telo. Ako primetite povećanu bol, trnjenje ili bilo koji drugi simptom koji se pogoršava tokom ili nakon vežbanja, odmah prestanite s aktivnošću i potražite savet stručnjaka. Osobama sa diskus hernijom se preporučuje da vežbaju na način koji im ne izaziva bolove i nelagodu.
Izbor pravilne vrste aktivnosti i odgovarajući intenzitet treninga može biti ključan za osobe sa diskus hernijom. Ključno je razmotriti faktore poput vrste i lokacije hernije, zdravstvenog stanja, nivoa kondicije i ciljeva treninga prilikom odabira aktivnosti. Vodene aktivnosti, pilates, joga, kombinacija aerobnih i snage vežbi, kao i hodanje, su preporučene vrste aktivnosti za osobe sa diskus hernijom. Iz drugih strana, trebalo bi izbegavati kontaktne sportove, brze pokrete sa opterećenjem i skakanje. Uvek se posavetujte sa lekarom ili fizioterapeutom pre započinjanja novog programa vežbanja. Praćenje simptoma diskus hernije i osluškivanje tela su veoma važni. Uživajte u sportu na siguran način i zapamtite da zdravlje kičme treba biti na prvom mestu.